Геотермална енергија у Земљи води порекло још од настанка наше планете пре 4,5 милијарди година. Температура у средишту Земље је око 6000 °C и тамо се и даље одвијају термонуклеарне реакције. Топлота из усијаног језгра се креће ка површини Земљиног језгра. Нама је на располагању само мали део те енергије у површинском делу дубоком до неколико километара. Појам геотермална енергија односи се на коришћење топлоте Земљине унутрашности која у самом средишту износи 4000-7000° што је приближно температури површине Сунца.
Човек је од најстаријих времена користио топле изворе и на њима градио велика купатила. Први јавни систем грејања који је користио топле изворе саграђен је 1892. године у држави Ајдахо у САД. док је прва геотермална електрана саграђена 1904. у Италији.
У Рејкјавику на Исланду постоји највећи систем грејања заснован на геотермалној енергији. Готово сви стамбени и пословни објекти у овом граду прикључени су на овај систем. Процењено је да залихе геотермалне енергије далеко превазилазе енергетске залихе угља, нафте, природног горива и уранијума заједно. Њена предност су занемарљиво мали негативан утицај на околину и огромни потенцијал, док су мане условљеност положајем, дубином, температуром и процентом воде у одреденом геотермалном резервоару.
Економски и енергетски најефикаснији систем за грејање и хлађење простора. Топлотна енергија може да се узме из подземних вода које су на температури од око 14 °C током ћеле године. Из избушеног бунара вода се препумпава у размењивач топлоте у коме се део топлоте из подземне воде преноси у фреон који тада испарава. Такав склоп (пумпа+топлотни измењивач) назива се топлотна пумпа. Делимично охлађена вода враћа се у други бунар који је исте дубине као и први тако да се токови подземних вода не ремете. Фреон који је сада у гасовитом стању сабија се компресором и тада отпушта латентну пренету топлоту и предаје је води која циркулише кроз кондензатор и ситем радијаторског и/или подног система цеви у згради.
Човек је од најстаријих времена користио топле изворе и на њима градио велика купатила. Први јавни систем грејања који је користио топле изворе саграђен је 1892. године у држави Ајдахо у САД. док је прва геотермална електрана саграђена 1904. у Италији.
У Рејкјавику на Исланду постоји највећи систем грејања заснован на геотермалној енергији. Готово сви стамбени и пословни објекти у овом граду прикључени су на овај систем. Процењено је да залихе геотермалне енергије далеко превазилазе енергетске залихе угља, нафте, природног горива и уранијума заједно. Њена предност су занемарљиво мали негативан утицај на околину и огромни потенцијал, док су мане условљеност положајем, дубином, температуром и процентом воде у одреденом геотермалном резервоару.
Економски и енергетски најефикаснији систем за грејање и хлађење простора. Топлотна енергија може да се узме из подземних вода које су на температури од око 14 °C током ћеле године. Из избушеног бунара вода се препумпава у размењивач топлоте у коме се део топлоте из подземне воде преноси у фреон који тада испарава. Такав склоп (пумпа+топлотни измењивач) назива се топлотна пумпа. Делимично охлађена вода враћа се у други бунар који је исте дубине као и први тако да се токови подземних вода не ремете. Фреон који је сада у гасовитом стању сабија се компресором и тада отпушта латентну пренету топлоту и предаје је води која циркулише кроз кондензатор и ситем радијаторског и/или подног система цеви у згради.